U nedrima ti, gnezdo grlice, skica vulkana, bela laž,seda vlas iz mog brka, miris jesenjih ruža i poj heruvima sklonjenih od hladnoće.Pratim te pogledom skriven u žbunju stilistike i simbola, ne prepoznatljiv, obrastao u metafore čednosti, sam i nem, pred doživljajem lepote što drobi mozak.Tu si zauvek, a to me raduje, u haljini večnosti golicaš mi tabane i ja se smejem, smejem, do prsnuća.
