Увод у симфонију о Симоновој симонији


 

Имаш фрку

лепо видим

могул` штогод

ја помоћи

питам Симу,

мог другара и генија.

А он ћути.

Заглушено око њега

и гуши се

у чедности парадоска.

Дал` то добро

чујем брале

ил` ме вару

уши старе

сас ушицом.

Питам Симу чудотворца

а он прстом показива

на стопала и табане.

У бетонски баграч

стоју

забодене до чланкова.

И љуља се

лепо видим

цело тело

све у десно

све у лево

ал` по малко.

Сима ћути

ил` се клати

ил` се гуши.

Могул штогод

да помогнем

опет питам

окицама

друга Симу чудотворца,

а знам добро

сам је себе

расадио

у црн баграч

сас бетоном.

И сад ћути

и гуши се

у чедности парадокса

сузе лије и

залива

расађеног себе

доле.

Да нарасти

да израсти

до небеса

кроз облаке

водењаке

упитнике.