Сусрет
Ја пристиго
у сред зиме
с Фрушке Горе.
Од оваца што
би рекли.
Баш прид вече.
Сретнем Воју
ту код порте.
Ди ћеш каже
ни сам не знам.
Ајд на кафу каже Воја.
И мого би одговарам.
И кренемо полагачко
према клубу позоришном.
Како овце пита Воја.
Јагњиду се али лоше.
Зима стигла
`рана слаба
џабе мрка и овнови
у зиму су лоше
ушле
па је тешко да
и дигнем кажем Воји.
Он ме гледа
корачамо полагачко.
Кад год дођеш
ти наврати
до радија
ја ту радим.
Ми смо каже Банаћани
и морамо да
чувамо једни друге.
Успут гледим
град се светли
лампиони и украси
на све стране.
Град пробуђен
и успаљен.
Људи иду
тамо вамо
у дућане улазиду
торбе вуку и
смешку се једни другим.
Нас не виду
просто кроз нас
протрчаву
све у хуку
и у журби.
А и ко би
кад чобани
и песници
нису важни
целом свету
па ни о`де.
Светла шљаште
од дочека лампиони.
Градски оци само
трошу и не мару
а и што би
није њино.
