Ја и Витмен
чекали смо
Вујицу и Воју
Витмен млад
лепорек.
Држи ренгло.
А ја ћутим
цигар пушим.
Сумрак пада
и слива се
као млеко пауново
Паундово.
Из далека
лепо видим
неко иде.
Сас рукама испруженим
и разгрће помрчину.
Иза њега
гле још један
батрга се и провлачи
измеђ` густи
праменова.
У рукама нешто
носи.
То су они
кажем Волту.
Нису каже
ни из близа.
Дај ми ренгло
да погледам
малко боље.
И баш стварно
ето Воје и Вујице
бесмртника
и поета
и чувара
хладног чела
од баграча са
сапуном.
Али опет
можда грешим
кажем Волту
не види се
баш најбоље
кроз то твоје
старо рендло.
У праву си
Каже Витмен
кад погледа он
кроз рендло.
Оно иде Јован
Зивлак
и у руци носи чирак.
Иза њега што
табана
Петриновић то је Фрања.
Шта је ту је
кажем Волту.
Чекаћемо па шта
буде.
