Sa njom je izlazio noću u kasne šetnje. Pričali su o knjigama i piscima.O slikama i slikarima. Nisu se dodirivali već samo gledali u oči.Možda su se i voleli.Šetnje su značile samozaborav.Sve je prestalo da postoji i ljudi i mesečina što pada na mirisno i bremenito kestenje. Razgovor je postajao umetnost ne iskazanih osećanja.
