Поговор о Гајдашу из
Паноније
Разбарушено, онако антићевски, Радован Влаховић у поеми „Мој Господе” обраћа се Богу, али не како смо углавном навикли у сличним литерарним приликама.
Нема ту скрушености, покајања, патетике, пре би се рекло да је Влаховићев Господ исходиште самопреиспитивања, час горког, час хвалисавог, сигурно искреног. Радован наводи своје успехе, немире, бојазни, падове, узлете и генералије, свесно и несвесно.
Наслов „Мој Господе”, бар мени, говори још нешто, тврдим да песник с правом помиње то узвишено име.
Поента је, то сви знамо – Панонац, а то је територија која одвајкада у свом корену скрива име Пана, бога музике, весеља, секса, плодности, сточарства и пољопривреде уопште, затим шума, шикара и ливада. Мислим да би се Пан-бог увредио неким Влаховићевим стиховима пуним подилажења. Да их има. А сада оно главно: Одакле потиче име Господа – Хесуса – Јесуса (Исуса)? Одговор је: Из Паноније! А Панонија се зове зарад бога Пана.
Француски универзални речник историје и географије из 1872. пише: „Хесус је бог Гала. Предводио је борбе и био је на челу певача – свирача. Представљали су га наоружаног секиром. Савремени научници гледају на њега као на освајача који је дошао из Паноније...”
Научник Франциско Марија Апендини каже: „Да су Словени који су живели по пољима – Пољаци свог првобитног бога називали „Јесе” из ког извора можда потиче галски бог Хесус, односно „Онај Који Јесте, који постоји”.”
Због Хесуса – Јесуса који је водио своју војску Гала (сетите се оближњих: Галацке, Галада, Галадних ливада), свирајући на гајдама, да им улије дозу морала, енглески Гали за водича кажу „гајд”, а шкотски гали имају култ гајди, које су увек испред војске, заправо носи их гајдаш.
Ни мало ме нечуди што се кроз поему протеже нит присног, чак другарског обраћања Господу, као да је у питању комшија или рођак. Да ли је то подсвесно урезано сећање на преисторијског Хесуса, са којим су Панонци раме уз раме ишли у битке или славили уз гајде око логорске ватре. Па и до сада, свакодневно, дрчно псовали свог Бога ако нешто крене наопако.
А шта тек рећи о пореклу и корену имена и презимена РА-до-ВАН ВЛ-аховић!?
РА је врховни бог сунца и рата из Египта, са којим смо имали тесне везе. Египат је Панонију окупирао два пута, о чему нам сведочи и паорска изрека: „За време цара фараона”. Због свега за рађање сунца-бога кажемо зоРА, за сунчев одлазак – смрт мРАк, за место преко којег идемо ка Богу РАка, у РАј, за гомилу битака РАт, за сунчеву светлост зРАк. Па тако и име РАдован, као што се РАдован зове и први који уђе у кућу за први дан Божића, пРАзника РАђања бога Сунца-РА.
А ВАН је преисторијска ознака нашег народа Вана, како су још звали Панонију – земљу Вана. Зато и Жи-ВАН, И-ВАН, Мило-ВАН...
Но ово није све. Одакле презиме Влаховић? Прочитајте Стари завет,
где се често помиње Бог ВЛ или Вал, наш врховни велики Велес, бог Волос, по
којем још
Србе зову Власи или се назива светац – заштитник некада српског Дубровника –
Свети Влахо.
„Може бити, може бити”, кажу редовно опрезни и одмерени наши паори.
Али је сигурно да је аутор „баш здраво потрефио” име за своје најновије дело - „Мој Господе”. („Пане”- „господине”, што би рекли Пољаци, а не живе у Панонији.)
На
Велику Госпојину, Синиша Јаконић из Велике Кикинде
