Dobro jutro. Evo, razmišljam oko vremena koje je prošlo i oko vremena koje još imam i delim sa ljudima u prolazu i vidim kako je sve to brzo prošlo, protrčalo prosto, nestalo, izgubilo se. Na moje oči se izgubilo negde u neku maglu, u neki jezički beskraj, u neko snoviđenje da sam sve to proživeo i prošao, a da u stvari i nisam preterano od života tražio. Pa, dobro, malo mi se drema... Merio sam pritisak i on kaže da imam sto trideset i pet. To nije preterano visoko, ali nije ni nisko. Pratiću ga i dalje, da vidimo kako će se izdešavati.
