Tu sam. Slušam Arsena i sećam se Robike i sećam se Simona Čudotvorca kad su dolazili kod mene u Krušedol. Robi je imao crvenu Ladu, a Simon je dolazio sa njim i onda smo... Robi je puštao na kasetofonu Arsena, otvarao bi vrata i mi smo slušali muziku. Bila je ista ova pesma O, mladosti. Vrtim sad, poslednjih dana slike i priče koje su vezane za ovo troknjižje koje evo, ako da Bog, izlazi prvo druga knjiga koja je u štampi, onda treća se privodi kraju, a ja u stvari prolazim kroz kompletan prostor kud su prohodali moji romani. To jest junaci iz mojih romana. Kud su prohodali moji podstanari u glavi. Zezam se sa Silvijom, kažem, ti manipulišeš mojim podstanarima u glavi, ti si opasan manipulator. A, u stvari, moji podstanari su moji junaci, a moji junaci su moje ličnosti, a moje ličnosti su moja individualnost koja je sklopljena od mnogih individualnosti i postoji sama sebi najsličnija. Malo ću pokušati još da uključim muziku... (uključuje muziku) Jednu te istu pesmu. Odlazim, odlazim u različite vremenske zone i u različite dimenzije odlazim. Putujem. Muzikom putujem. Putujem osećanjima i to jezikom i govorom. Govorom koji nije običan. Govorom koji je pisanje i pamćenje i memorisanje svega što se duše taklo. Da. Kaže, prevashodno si ti pisac Banata, kaže, uglavnom je Banat tema. Bože, život na selu, Banat, a Novozenitisti su jedna sasvim druga priča. Tu ima i Banata, ali ima i svog drugog sveta. Ima velikih gradova, velikih filozofija, ima velikih misli koje su stigle u mene iz velikih literatura i najznačajnijih mislilaca. Oni su vrlo često anacionalni. Da. Anacionalni, da. Unosio sam likove, priču o Dzem sultanu samo da pokažem da je to pisao neko ko je Srbin, a inače sve drugo mi nije bilo tolko opterećujuće. Šteta. Da li sam ja zaista ušao u problem? Ili su moje sumnje proizvod moje samoće, moje nekomunikacije? Moje izolovanosti od ljudi... Zaista sam izolovan godinama. Da. 2020. godine sam bio u Kamenici januara. Ponovo mi se Kamenica vratila kao tema u život 2026. maja. Da. Kamenica je bolnica koja mi je u jednom delu odredila sudbinu majke, to jest pomogla je, pogotovo onkološko odelenje da ona prebrodi problem sa malignitetom, a onda da ja shvatim da, docnije kad sam pisao priču Sve je u glavi, da shvatim da sam zaista voleo moju majku i da sam imao emociju za nju. Zanimljivo je, zanimljivo je da malo ljudi zna to što znam i o čemu mislim ja. Misao vrluda i ona čini da prolazi kroz različite pore i fore i evo... Evo Bača, moj drug! Znaš šta radim? Evo, diktiram, i ti ćeš biti sad zabeležen ovde, sedi, evo ti stolica.
Bača:
- Šta ti je to?
Radovan:
- Bačo, znaš šta ti je to? To je... To je...
Bača:
- Ugasi to...
