Kažem Silviji, Simon se ljuti na mene. Bar tako se ponaša, a kaže ona, a što ima da se ljuti? Pa, reko, ljuti se zato što sam preteko. Što sam doživeo da me Gospod skloni grobljaru s lopate. Smeta mu što se slikam sa Andreom. Kaže, imaš novu urednicu. Mora da je ljubomoran na urednicu, ili mu smeta što ne radi on te poslove. Dakle, ono što je bitno da su pre mene umrli i Đera i Radak, a eto, ja doživljavam Gospodnju milost da sam još uvek u trajanju i ne mogu da oproste to. Da sam umro, sve bi mi bilo oprošteno, ali pošto nisam umro, ništa mi se ne prašta. Ništa nisam umro.
Silvija:
- Ne mogu da razumem, al` ajde...
Radovan:
- Ne možeš da razumeš? Pa, dobro... Sve se razume.
Silvija:
- Pa, njega ne mogu da razumem.
Radovan:
- A ne... Kako da ga ne razumeš? Sve se razume.
