Danas je peti maj. Juče sam primio inekciju, nisam baš najbolje poslednjih dana.
Bio je doktor. Zvao sam doktorku Dautović. Ona kaže da sutra idem kod nje oko
pola jedanaest. Ne osećam se najbolje. Ne prija mi, ne mogu sebi da, ne mogu sebi
da osetim i ne mogu sebi da namestim da mi bude ugodno. Puna mi je glava i
prepuna svakakvih gluposti, toliko tog nepotrebno. Ne mogu da se odvojim od
bolesti, da počnem da razmišljam drugačije. Očigledno da moja želja da radim je
skopčana sa onim mojim drugim bićem koje kaže da ne treba da radim ništa i da
treba da se opustim i da sedim i da odmaram, da uživam. Verovatno je to to. Okej.
