Kazanova iz Tartova je bio lep momak. Bio je brz, refleksivan, ali nikad dovoljno brz da bude u nečemu prvi. I onda je rešio da će postati poznat. Dok je kopao i preturao misli po sebi, bilo je pitanje u čemu on to može da bude poznat? I shvatio je da su to strast, da su to žene! I zato se trudio da osvoji što više žena različitih, da bude sa njima, da ih, kad mu to dozvole, potuca i na takav način im se osveti. Kazanova iz Tartova je našao još drugu jednu zabavu koju je rešio da upražnjava i koja ga je dovela u to strašno zavidno stanje i bolest i ludila. Dakle, rešio je da okocka automat! I kockao je. Kockao je i produžavao je svoje rokove sa dizanjem kredita, sa zaduživanjem na poljoprivredu i onda su mu uzeli i zemlju i kuću, pošto kredite nije plaćao. Kazanova iz Tartova je uvek iz vreće tražio da za sebe izvadi ono veće! A to veće mu se činilo da ima sreće, a u stvari, to veće do nesreće je bilo samo korak, a onda je samo postalo nesreća! Kazanova iz Tartova je znao šta radi. U stvari, mislio je da zna, ali nije. Znao je šta bi njemu dobro bilo da zna. Bio je svađalačko – trkački i tip koji je voleo da se nadmeće. Kazanova iz Tartova je nadmećački tip! On nije mogao da taj strip, gde je trebalo da bude glavni junak, nije mogao da ga održi do kraja. Priče su pucale, raspadale se, Gospod mu je slao razna upozorenja, ništa on nije želeo da shvati. Sve dok jednog dana Kazanova iz Tartova nije podneo zahtev da ide u Ubogi dom. Međutim, smrt ga je pretekla. Kazanova iz Tartova nije bio u Ubogom domu. On se upokojio na devetom spratu. A činilo se, činilo se da je mogao da osvoji svet kad je sebe ugledao kako je mlad i lep na ogledalu. Toalet ogledalo, što je njegov tata pravio, jer je bio stolar. Gledao se nag. Nameštao se. Teglio je puždu i verovao da će uspeti da otme od života više nego svi njegovi drugovi iz generacije koji su postali direktori, doktori ili, pak, uspešni paori. Kazanova iz Tartova je za sebe hteo sve, a dobio je ono kol`ko se moglo. Dakle, dobio je da umre u iznajmljenom stanu u gradu, na devetom spratu i, naravno, sa podnešenim zahtevom za Ubogi dom, gde je trebalo da ga smeste, jer on nije mogao da brine o sebi. On je svoje funkcije davno, pre šloga, zaboravio...
