Ponovo sam u plućnoj bolnici u Kamenici. Posle šest godina i pet meseci. Atmosfera je poznata, disciplina mi je poznata, a ja se osećam vrlo slabo. Doktorka je, čim me je videla, tražila da ostanem nekoliko dana. Kaže da me ispregledaju i da mi daju to šta mi treba da može da mi napiše preporuku za masku i sve ostalo i naravno neka sledeća terapija koja treba da ide. Čudno i čudne stvari su to sve. Danas su mi ponovo vratili inhalaciju. Prvo su mi skinuli, pa su mi onda vratili inhalaciju. Ne znam šta to znači. Što se lekova tiče, neke imam, neke nemam, e sad – videću šta ću i kako ću reći doktorki. Nisam na čistom kako će se stvari izdešavati. Malo me iznenađuje ova nemogućnost da budem na internetu, ali sad šta je – tu je. Šokovi su poslednjih dana strahoviti, a i nepredvidivosti je puno. Ponovo sam upao u to neko vrzino kolo strahova, jer nisam očekivao niti da ću da ostanem, očekivao sam da će da me primi, da me pregleda i sve ostalo, nisam očekivao da ću ostati. To prosto kao da je bilo... Evo, dobio sam na ruci ime i prezime kao ono kad ljude iz mrtvačnice donesu kući. Tako da, ne znam šta da kažem. Imam utisak da sam trebao da sasvim drugačije se postavim, ali evo, sad je tako kako je, čak nemam ni, nisam poneo ni garderobu, ali evo, dobio sam pidžamu, tako da ću sad moći sa pidžamom da funkcionišem malo drugačije. Pidžama mi je malo mala, e sad... Šta da radim? Ne znam šta da kažem. Ovo su uslovi koji mi ne prijaju, bar ne sad. Na samom početku. Meni je kući daleko bolje. I ako me budu slali da idem tamo na to, na spirometriju i na to duvanje, za mene je to mučenje. Meni je to veliko mučenje... Moj cimer je `83. godište iz Silbaša je, Slovak. Baš mi je drago. Imam lepo životno iskustvo sa Slovacima. Pozitivni su oni prema meni i ja sam takav prema njima. Ovo nije dobro, ali nemam druge. Moram da prihvatim. Šta je – tu je. Šta je – tu je... Nisam ja predvideo da će me zadržati, ja sam došao na pregled, međutim, evo šta se dešava, da me zaustavila doktorka, tako da sad ne znam šta će biti...
