Prethodnih nekoliko dana mi je bila vrlo promenljiva saturacija. Tako da sam juče
i danas pozvao lekara i dobio sam dve injekcije, a takođe sam se čuo i sa mojom
lekarkom iz Zrenjanina i bio je dogovor da idem sutra u pola deset, međutim,
odustao sam, jer sam primio sad ove lekove, a i nisam izvadio nalaze da joj
odnesem, tako da ću verovatno moliti i tražiti dogovor da idem neki drugi dan. Šta
reći? Lekovi su i lekari tu da nam pomognu i da nas ojačaju. I, evo, ja sam sad
nakon dve injekcije, juče i danas, imam utisak da sam malo jači. Naravno, u
nedelju sam bio u parku i onda sam to snimao. Šta reći? Park je mesto za koje nas
vezuju lepe uspomene. Ne samo našu generaciju, već i prethodne generacije.
Sećam se moj pokojni brat Radovan Đera kaže, vidiš, kaže, ovaj platan, reko,
vidim, e, kaže, to je bio moj platan i Nadice Kepulove. Mi smo nuz taj platan
stajali. O, pa dobro, reko, lepa priča. Zabeležiću to negde da ste vi taj platan, pod
taj platan stajali, a onda iduće godine, kad su taj platan odsekli, to je bio taj tu
najbliže Lovcu, kaže, eto, odsekli su moj platan, ali nisu odsekli moju ljubav. O,
Bože... Đera je bio zaista, zaista vrlo specifičan. Bio je vrlo specifičan i imao je tu
neku veliku emociju za tu svoju mladalačku vezu. Tako da, eto, kroz sve ove
godine, je uvek bio sklon da o tome govori i bio je sklon da se ispoveda. Tako da,
eto to je to, a za Olgicu je govorio da je ona Baba Roga. I da, ovaj, je ona ta koja je
kao, eto tako nužno zlo. Eto tako, vrlo je bio simpatičan, evo nema ni njega. I
zaista nema mnogo ljudi sa kojima sam bio dobar. Ponekad viđam neke ljude sa
kojima baš i nisam bio u tako velikoj i u prisnoj, drugarskoj vezi i odnosu, ali učine
mi se dragim. Tim pre, jer mi je drago to vreme, mladosti... To vreme kad se
verovalo da je život drugačiji, da je svet drugačiji i da smo i mi sami drugačiji. Šta
reći? Vreme je učinilo da shvatimo mnogo toga što nam ranije nije bilo jasno. Da
shvatimo da oni koji su nam bili najmiliji, baš nam i nisu radili u našem interesu.
Često su bili skloni da nameću svoje autoritete i da od nas traže i da u nama vide
samo ono što oni žele. Ali, šta reći? Život je to. Inače, večeras i kao i prethodnih
večeri gledam Ekatarinu Veliku, volim ruske serije, ruske filmove, volim ruske
pisce i čekam da se desi, međutim, oni to na televiziji Informer vrlo lukavo rade;
nametnuli su tu neki kolegijum, ja naravno, kolegijum stoji tu, on je smanjen i
naravno, tu se vode neki visokoumni razgovori koji su političke prirode i koji su u
svrhu medijske i marketinške kampanje za izbore koji će tek da dođu, a ja evo
čekam da odgledam, evo, tu seriju Ekatarine ili Katarine Velike, jer nekako dopada
mi se čitava ta priča. I prija mi. Danas sam, takođe i bio u prilici da se čujem sa još
nekim ljudima, pošto su mi ovde postavili pitanje šta se desilo sa Fantastom, pa
sam onda zvao sekretara Matice i pravnicu i čuo sam da je Fantast još uvek u
pravnom postupku, dakle još nisu ga skinuli sa Vlade Srbije, Republike Srbije, još
nije prešao na Matičino vlasništvo. A neki su već hteli da kupe to zaveštanje
Bogdana Dunđerskog. Evo, oko svega se čujemo još, a daće Bog i da se vidimo.
Pročitao sam ono što si mi napisala i shvatio ono što treba da razumem i da
shvatim. Želim ti lepu noć i do sledećeg javljanja.
DNEVNIK PISCA Prethodnih nekoliko dana mi je
