Sanjam da je neka svečanost u Beogradu zakazana na jednom mestu. Dodela nagrade je Seletu i još nekom i to na spratu gore, a onda neko javlja da će se nagrada dodeljivati u kafeu Nada, negde u gradu i svi su polako krenuli dole. Ja sam krenuo dole i usput sam sreo Subotu i Čkaleta kako idu, obratio sam mu se onako, Čkaletu, pošto me nije video, nije me primetio... Čudne su to stvari. Rekao sam mu, ne primećuješ me, Dragane. Potpuno si me gurnuo negde na stranu, u zapećak. Molim te, ako zaista sam u zapećku, reci da znam, da se džabe ne osvrćem, da tražim načina da ti uhvatim pogled i da ti se javim. Toliko o tom.
