Sinoć sam bio u Noći muzeja u Kotarci i, da budem iskren, bilo je prijatno veče. Malo sam se osećao uznemirenim, jer sam pokušao da uđem unutra, a osetio sam da mi telo to ne dozvoljava i da, ako bih se i penjao da uđem unutra, da je unutra zagušljivo i da je mnogo ljudi i da postoji mogućnost da mi ne bude dobro, da doživim grč i da onda se oko mene ljudi uznemire, da dođu da me pitaju šta mi je i onda u svoj toj frci, ja u želji da odgovorim, da ne odgovorim, da bilo šta... Ulazim u još gore stanje i to nije dobro. Tako da sam se odlučio, ipak sam ostao napolju, tu sam sedeo, izneli su mi stolicu, sedeo sam na stolici i kako je ko dolazio od ljudi, tako su dolazili, tu smo razgovarali, pričali i tako... Tako da, vidim da... Program je bio pristojan, međutim kažu da je veče koje je bilo vezano za astalske pesme i za promociju knjige, tu se odužilo malo, ali dobro... Prošlo je. Vidim da je bilo nezadovoljnih, onih kojima se to nije sviđalo. Naravno, program je trajao blizu dva sata. To je mnogo. Ja sam do sada, u mom životu, uradio preko hiljadu programa, književnih večeri i promocija i trudio sam se da mi književno veče ni jedno ne traje duže od četrdeset i pet minuta, sat vremena plafon ili pak možda, ajde više od sata, ali to je ono kad je krajnje ekstremna situacija i kad gosti i publika postavljaju pitanja. Ovde imam utisak da je Violeta sama govorila i vezano za situacije dalje ne mogu reći kako je bilo samo nekoliko komentara tu kod mene, kaže da to nije bilo dobro. Međutim, ja tu ne mogu reći dalje šta i kako. Devojke iz „Melizama“ su izlazile i ulazile, one su odlazile u onu drugu zgradu da se presvuku da bi mogle da pevaju, tako da... Šta da kažem? Bilo je puno sveta. Koga je još bilo? Ne znam, nisam video. Video sam samo one koji su bili tu napolju. Tu je bilaAnđelka Grujić. Malo smo popričali, ona je otišla u penziju i tako... Njega ćerka Milica koja se zaposlila i radi u Eko – gradnji kod Tome, a inače, tu je bila i sestra od Jovice Jelića koju nisam dugo godina video i koja je bila jedno vreme na Malti, a bio sam kod nje kad smo telefonirali vezano za Tomu, pošto, ja i Joca, pošto nismo mogli... Milosavu nije bilo, kad je Toma postradao, nije bilo mogućnosti da se telefonira iz Miloševa. Inače, Mile Brandić mi je rekao da radi puno. Pocrnio je nekako... Ostario... On radi tamo u toj isplati. Portir je. Kaže, sinovi su već porasli. Petar ima 27 godina, ovaj drugi ima 21 godinu. Kaže, slabo stiže, ništa ne stiže. I tako... Nisam ni njega dugo godina video. Nekako mi se priličio, imam utisak da liči na njegovog pokojnog oca. A sećam ga se još kad je išao u vrtić zajedno s Duškom Terzinim. Bože, kako je to bilo davno... Naravno, tu su gosti bili i moj brat Radoš i njegova supruga Anđela. Malo smo sa njima pričali.Anđela je želela da vidi program, da sedne unutra, ovaj... Kako da kažem? Drago mi je da su došli, žao mi je što nisam mogao da ih primim ovde kod mene, jer sam se spremao onako, jedno, bilo je to jedno prijatno druženje, ali ništa, Radoš je obećao da će da dođe u sledećim danima, pa ćemo se onda videti i više komunicirati. Poklonio sam im knjigu jednu moju. Interesantno je. Radoš je par puta izlazio napolje dok je trajao program da vidi kako sam, reko, dobro sam. Tako da, evo nekako smo to izvukli veče. Prošlo je. Nikolu je Nina Đoletova donela kasnije, mi smo stigli tu. Ja i Silvija. Kosanu smo ostavili kod nje kući i zanimljivo je da mi je Anđelka donela Dragišine gibanice i video sam i Veru. Veru Šinjorovu. Reko, jeo sam Dragišine gibanice, al mi malo, malo mi je slanija i malo manje ima fila, kao da otrza. A Vera dodaje, kao da otrza na siru! Pa, evo, očigledno da je tako. Uglavnom, onda su se pojavile Suzana i njena sestra. Došle su da se slikaju i to me je obradovalo. Suzana je pozitivna i ima ona tu neku sposobnost i moć da veseli i oraspoložava ljude oko sebe i da ih očarava. Sve u svemu, jedno veče koje sam, po prvi put, izašao bez kiseonika na više sati i vidim da ću morati da, u vremenu budućem, smanjujem količinu kiseonika. Dnevnu, kako bih mogao da više dišem i kako bih mogao taj protok kiseonika kroz pluća da učinim snažnijim i da tome više u vremenu budućem posvetim pažnje.
