A iza svega ostaje samo mrmor
Teško je meriti među prijateljima šta je ko kome i kad je ko kome dobra učinio. Svaki pokušaj da se odgonetne i da se nađe odgovor na čiju će stranu da prevagne tas, jer samo uzaludno sakupljanje lepih reči i darova koji su jedno drugom, kako poklanjani, a tako i iskazivani.
Često nam se dešava da zbog prijatelja moramo da idemo protiv sebe kako bismo njima udovoljili. Često i naši prijatelji nama kažu kako ne mogu ići protiv sebe, jer treba da nam udovolje, a ne mogu. Sve su to prijateljske omame, obmane i očaravanja. Iz svega tog teško je zdrav i prav izaći. Jedino što ostaje to je sećanje da ništa ne traje večno i da svaka vest i bilo koja vest ne traje od par dana duže.
Naše emocije se regenerišu. Naše rane duhovne koje sebi namestimo samoranjavanjem i pucanjem sebi u nogu da bismo udovoljili prijateljima su obično manje opasne, no što su one rane koje ostavljaju tragovi kad nas prijatelji ne daruju po istom principu. Sve se to, inače u večnosti druženja i onog što ostane između nas, ako ikad išta i ostane, potire i nestaje. Ostaje samo poneki mrmor koji svaki od prijatelja može tumačiti kako želi.
